SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SRBIJE I RUSIJE

Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije (tada SRJ) potpisan je 28. avgusta 2000. godine radi produbljivanja i unapređenja uzajamne trgovinsko ekonomske saradnje. Srbija je jedina država u Evropi, pored nekih članica Zajednice nezavisnih država (ZND), koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Sporazum propisuje da se za robu, za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije (koja ima više od 50% sadržaja iz Srbije), ne plaća carina kada je namenjena za tržište Rusije, osim ako nije izuzeta iz režima slobodne trgovine.

Sporazum je jedan od najvažnijih aduta koje Srbija ima u privlačenju stranih ulaganja u odnosu na druge zemlje, s obzirom da slobodnu trgovinu sa Rusijom, osim bivših sovjetskih republika nema više nijedna zemlja na svetu.

Lista proizvoda na koje se ne primenjuje režim o slobodnoj trgovini svake godine se menja. 22. jula 2011. godine je potpisan, i od tada se privremeno primenjuje, nov Protokol između Vlade RS i Vlade RF o izuzecima iz režima slobodne trgovine i pravilima o određivanju zemlje porekla robe, kojim je zamenjen prethodno važeći Protokol iz 2009. godine.

U odnosu na spisak izuzetih proizvoda koji je do sada važio, proizvodi kao što su skrob, insulin, glikozni sirup, tepisi i ostali podni prekrivači, registar kase, monitori i projektori, drveni nameštaj isključeni su iz liste izuzetaka, što znači da mogu biti predmet preferencijalne trgovine/izvoza iz Srbije za Rusiju. Međutim, lista izuzetaka je u odnosnu na prethodnu veća, jer su neki proizvodi koji ranije nisu bili na listi dodati zbog Belorusije i Kazahstana kao što su: sirevi, razne gume, pamučne tkanine, razne kategorije motornih vozila. 

Režim slobodne trgovine primenjuje se pod uslovom da su proizvodi sa poreklom direktno kupljeni od lica koje je propisno registrovano kao privredni subjekt u stranama ugovornicama i da se direktno isporučuju na teritoriju strana ugovornica, pri čemu je dopušten prelazak preko teritorija drugih zemalja kao i privremeno skladištenje, pretovar i sl. koje je uslovljeno geografskim, saobraćajnim, tehničkim ili ekonomskim prilikama. Ovo znači da ubuduće neće biti moguće ostvariti preferencijal u slučajevima gde se kao prodavac i/ili kupac pojavljuju lica koja nisu registrovana kao privredni subjekti u Stranama ugovornicama (nisu rezidenti Rusije i Srbije).

Uslov za sticanje preferencijalnog porekla ostao je nepromenjen (vrednost materijala bez porekla nije veća od 50% cene proizvoda) ali se materijali kazahstanskog i beloruskog preferencijalnog porekla smatraju materijalima sa poreklom u smislu kumulacije porekla.

Kao dokaz da je isporučeni proizvod stekao preferencijalni status podnosi se sertifikat o poreklu robe na obrascu Form CT-2. Rok važenja sertifikata je 12 meseci od izdavanja. Male pošiljke čija vrednost ne prelazi 5.000 USD mogu se dokazivati deklaracijom o poreklu koju izvoznik daje na komercijalnom ili drugim pratećim dokumentima.