SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SRBIJE I RUSIJE

Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije (tada SRJ) potpisan je 28. avgusta 2000. godine radi produbljivanja i unapređenja uzajamne trgovinsko ekonomske saradnje. Srbija je jedina država u Evropi, pored nekih članica Zajednice nezavisnih država (ZND), koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Sporazum propisuje da se za robu, za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije (koja ima više od 50% sadržaja iz Srbije), ne plaća carina kada je namenjena za tržište Rusije, osim ako nije izuzeta iz režima slobodne trgovine.

Sporazum je jedan od najvažnijih aduta koje Srbija ima u privlačenju stranih ulaganja u odnosu na druge zemlje, s obzirom da slobodnu trgovinu sa Rusijom, osim bivših sovjetskih republika nema više nijedna zemlja na svetu.

Lista proizvoda na koje se ne primenjuje režim o slobodnoj trgovini svake godine se menja. 22. jula 2011. godine je potpisan, i od tada se privremeno primenjuje, nov Protokol između Vlade RS i Vlade RF o izuzecima iz režima slobodne trgovine i pravilima o određivanju zemlje porekla robe, kojim je zamenjen prethodno važeći Protokol iz 2009. godine.

U odnosu na spisak izuzetih proizvoda koji je do sada važio, proizvodi kao što su skrob, insulin, glikozni sirup, tepisi i ostali podni prekrivači, registar kase, monitori i projektori, drveni nameštaj isključeni su iz liste izuzetaka, što znači da mogu biti predmet preferencijalne trgovine/izvoza iz Srbije za Rusiju. Međutim, lista izuzetaka je u odnosnu na prethodnu veća, jer su neki proizvodi koji ranije nisu bili na listi dodati zbog Belorusije i Kazahstana kao što su: sirevi, razne gume, pamučne tkanine, razne kategorije motornih i putničkih vozila i dr. 

Režim slobodne trgovine primenjuje se pod uslovom da su proizvodi sa poreklom direktno kupljeni od lica koje je propisno registrovano kao privredni subjekt u stranama ugovornicama i da se direktno isporučuju na teritoriju strana ugovornica, pri čemu je dopušten prelazak preko teritorija drugih zemalja kao i privremeno skladištenje, pretovar i sl. koje je uslovljeno geografskim, saobraćajnim, tehničkim ili ekonomskim prilikama. Ovo znači da ubuduće neće biti moguće ostvariti preferencijal u slučajevima gde se kao prodavac i/ili kupac pojavljuju lica koja nisu registrovana kao privredni subjekti u Stranama ugovornicama (nisu rezidenti Rusije i Srbije).

Uslov za sticanje preferencijalnog porekla ostao je nepromenjen (vrednost materijala bez porekla nije veća od 50% cene proizvoda) ali se materijali kazahstanskog i beloruskog preferencijalnog porekla smatraju materijalima sa poreklom u smislu kumulacije porekla.

Kao dokaz da je isporučeni proizvod stekao preferencijalni status podnosi se sertifikat o poreklu robe na obrascu Form CT-2. Rok važenja sertifikata je 12 meseci od izdavanja. Male pošiljke čija vrednost ne prelazi 5.000 USD mogu se dokazivati deklaracijom o poreklu koju izvoznik daje na komercijalnom ili drugim pratećim dokumentima.